A na Durmitor ne morate doći samo da se penjete po planinama... Ima tu mnogo mesta i lepih stazica i za šetnju, laganu šetnju sa prelepim pogledima.
Danas vam predlažemo da ako se tamo nađete obavezno odete do Vražjeg jezera... Priroda je zaista prelepa, u daljini se vidi masiv, a šetnjica je lagana. Ako imate bicikle još je i bolje jer je sve manje-više ravno a za tih 30 i nešto kilometara koje bi prošli (biciklom umesto kolima) mnogo toga lepog bi videli... Na devetom kilometru od Žabljaka prema Nikšiću je skretanje za jezera (Vražje i Riblje) i Grčko groblje... Svakako svratite i uživajte u predivno čistoj-bistroj-plavo-zelenoj vodi jezera (možete se i kupati ako je toplo vreme) i blagim padinama pod niskom travom... A u daljini... masiv... lep i moćan.
Recept za danas oblikom je inspirisan jezerom ;) a sastav je pravi planinski...
Tu su planinske borovnice koje su tako mirisne i aromatične da nemam reči i heljda koju smo videli da raste tu i tako između tih nepreglednih poljana...
Potrebno je:
(za 3 tarta prečnika 20-ak cm)
za testo:
100 g integralnog, heljdinog, brašna
200 g mekog, belog, brašna
na vrh noža praška za pecivo
prstohvat soli
malo mlevenog cimeta
100 g putera
40 g tečnog meda
oko 7-8 kašika ledene vode
za fil:
400 g svežih, planinskih, borovnica
1 kašika skrobnog brašna
2 prepune kašike smeđeg šećera
Način pripreme:
U činiju za mešanje stavila sam sve suve sastojke za testo, dobro ih promešala pa dodala puter seckan na listiće i med. Rukama sam mesila dok se nije dobilo ujednačeno mrvičasto testo a onda dodavala malo po malo vode dok se sve nije spojilo u kompaktno testo.
Testo sam podelila na 3 dela, svaki što više rastanjila u kružni oblik i na sredinu stavila po trećinu pripremljenih borovnica (borovnice sam pomešala sa skrobnim brašnom i šećerom) a onda krajeve testa preklopila ka sredini, stavila u pleh na papir za pečenje (na koji sam posula malo smeđeg šećera) i pekla u rerni zagrejanoj na 200 stepeni oko 50 minuta.
Kada sam izvadila pitice sačekala sam da se malo prohlade a onda ih servirala sa po kuglom sladoleda... Taj kontrast hladnog sladoleda i tople pite je baš super... I slobodno stavite što više borovnica da vam pita bude što sočnija... Skrobno brašno je tu da sok koji se stvori ne iscuri suviše već da stvori lep sosić.
7 comments:
Divne slike, i u ovom i u prethodnom postu. Moj deda je rodom s Durmitora. Iz sela od tri kuće po imenu Borovac. Koliko znam, na tom mestu nema više ni sela, ni kuća. Ostale samo borovnice.
Zaista divne slike!
Hvala!
Jezero je uistinu fascinantno! A tek tart ... obožavam borovnice!
Merhabalar, çok leziz ve iştah açıcı görünüyor. Ellerinize sağlık.
Saygılar.
I dalje sam oduševljena! Sad još više!!!
Obožavam ove tvoje slikice s planinarenja, a i tart izgleda tako primamnjivo...
Post a Comment