"Budim se rano, može se reći daleko pre zore. U više navrata, u vremenu pre svitanja, sednem ispred kreveta gde spava moja supruga i posmatram je dok sanja. Uživam u njenim snovima, posmatrajući je kako slatko spava kroz sećanje mi prolaze mnogi detalji iz našeg zajedničkog života. Ne mogu da zaboravim tu međusobnu ljubav koja nas tako čvrsto drži u zajedništvu toliko godina. Mnogo sam joj bola nanosio tokom našeg života, jedan deo je bio posledica moje neobuzdane i čvrste ličnosti i prirode. Drugi deo je bio posledica njene nagle transformacije poslednjih decenija. Postala je i veoma, veoma ljubomorna. Njena prevelika ljubav me prosto boli. Ja joj ne mogu tom merom, merom kojom ona mene voli uzvratiti ne zato što je ne volim već zato što sam drugačije emotivne građe. Gledajući je više puta sam se zaplakao, ne zbog neke tuge, već iz zadovoljstva. Srećan sam što pored sebe imam takvo stvorenje, koje obožavam, ali joj to ne dajem do znanja iz straha da tu moju slabost nehotice ne zloupotrebi.
