Nemam svoje parče zemlje, nemam svoju terasu, nemam svoj direktan zrak sunca u prostor gde boravim ali... imam želju da sve to imam... Nisam od onih kojima gajenje cveća ide, i ma koliko se trudila i začinsko bilje koje gajim pre ili kasnije uvene... ali sve mislim da nije do mene već do prostora...
Ipak, život je čudo :) Slatkica je imala zadatak u školi, da zasadi pasulj, čisto da vide klijanje, a meni bilo žao da ga posle bacim...već smo ga zasadile i sada se divimo kako je veliki porastao... procvetao a evo sada se i mahune stvaraju... Čudo prirode... I dok je deo tog istog pasulja (veći) završio u papuli ovih par zrnaca imala su drugačiju sudbinu...
„Pola kilograma pasulja
otrebiti, oprati, staviti u lonac, naliti vodom i kuvati. Prvu vodu baciti, a
zatim pasulj drugom, vrelom, vodom naliti. Sad tek dodati 2 glavice seckana
crna luka i kuvati ga zajedno s pasuljem. Kad je pasulj mekan, ocediti ga od
vode i pasurati na presu za krompir. Staviti u tiganj ulje, malo aleve paprike,
ko voli i malo bela luka, sve upržiti i promešati sa propasiranim pasuljem. Udesiti
po ukusu, dodati sitna bibera, soli, ako zatreba, i služiti.“ Veliki narodni kuvar str.
250
