Post o kokicama, onim običnim najobičnijim imala sam potrebu napisati pre nešto više od godinu dana. Čudno je kako stvari na koje i ne obraćamo pažnju promenom nekih znanja i saznanja postaju sasvim drugačije... Ko je uopšte razumeo šta sam htela reći prethodnom rečenicom...
Ja sam nekih 10-ak godina živela sa babom... I sad, nije to baš bio najlepši deo mog života (sukob generacija i karaktera) ali bila sam tu gde sam bila i nazad nisam mogla... Dane sam provodila, jako često, van kuće da izbegnem nerviranje i dolazila bi tu samo da prespavam... Ali sam znala uveče ući u kuhinju (gde je baba spavala) da iskokam kokice. Naime baba bi krenula da pali i gasi svetlo i na taj način mi da do znanja da nije zaspala, iako je svetlo ugašeno, i da mogu ući da kokam kokice ako želim. A u prevodu je to značilo da je želela malo da se ispriča.
Imala sam jednu totalno razdrndanu šerpicu sa nekim poklopcem koji uopšte nije od nje i ta šerpica i taj poklopac služili su samo za kokanje. Baba bi bila oduševljena kada bi kokice krenule da iskaču pa sam ja onda i namerno stavljala malo više zrna da tog iskakanja bude više. I uvek bi tu krenula da mi priča sve i stašta: ponekad je to bila priča od tekućeg dana, ponekad prepričavanje serije koju je gledala, ponekad jadanje zbog ko zna čega, ponekad... tako da su se kokice često pojele tu u kuhinji a do sobe i tv-a nisu ni stizale.
Kada sam se udala sve što sam uzela iz stana (a da nisu moje lične stvari) bila je ta šerpica za kokice.
Od prošlog avgusta moja baba više nije sa nama... i od tada kad god uzmem tu drnkavu šerpicu setim se nje (iako pre toga zaista nisam vezivala taj predmet za nju) i uvek pomislim kako sada mora da se nalazi na nekom mnogo boljem mestu...
Nego da se ja vratim receptu za kokice. Kod kokanja kokica, po meni, osnovno je dobro zrno za kokanje. Ja u Beogradu kad god mogu kupim "Pećinine" kokice za kokanje jer se svaki put zaista super iskokaju. I sad sistem je da prvo zagrejem šerpicu, onda dodam ulje pa kad se i ono zagreje dodam kokice tek da prekriju dno (nikako da ih bude više od jednog reda), poklopim i čekam... Tu i tamo malo podignem šerpicu i promućkam pa vratim... I za par minuta to je to... Posolim i uživanje može da počne.
Ovde ipak dajem jedan za mrvicu drugačiji recept, gde se sa začinima zaista može eksperimentisati po slobodnoj volji, moja sinoćna varijanta je bila sledeća:
