Pre par godina od Deda Mraza sam dobila ovu spravu za pravljenje keksića, jako sam je želela jer mi se učinila praktičnom međutim posle 3-4-5 pokušaja da napravim keksiće u njoj godinama je skupljala "paučinu" na polici...
Sve dok nisam naišla na Snježin recept za keksiće, napravila ih i oduševila se... Pošto ništa drugo nisam isprobala u okviru FBI rukavica bilo mi je glupo objaviti samo te dve-tri slikice keksa (jer ona zaslužuje mnogo više) pa onda nisam ništa ni postavila :(. Ali sada joj se javno beskrajno zahvaljujem na tom predivnom receptu koji mi je "otvorio oči" gde sam grešila.
Znači kod ovog aparata bitne su sledeće stvari:
- koristiti OŠTRO brašno
- NE stavljati paprir za pečenje na pleh već istiskivati keksiće direktno na lim
- smesa treba biti HLADNA i MALO MEKŠA nego kada klasično valjate keksiće a zato i ovih 50 ml mleka u receptu
I to je to, ako se držite toga mislim da ne možete da omanete.
Ono što mi je posebno fino kod ove vrste keksića je to što su spolja fino hrskavi a unutra vazdušasti, nisu onako "nabijeni" kao keksići koji se valjaju onako ručno...
I šta reći nego da su nestali brzinom svetlosti a još uz šoljicu omiljene kafe koju dragi SAVRŠENO pravi...nemam reči :)
Da, da... od ove količine dobićete oko 40 keksića koji staju u dva pleha od rerne a kasnije napune jednu onu "klasičnu" limenu kutiju za keksiće.