Vreme... tako čudno, neopipljivo, gotovo nerealno... nekada tako sporo prolazi a nekada proleti... Nekada mi se čini da jesen traje večno a nekada imam utisak da se priroda "budila" pre par meseci, pa kako sad opet...
Isto tako vreme sa NJIM... Nekada imam utisak da život bez njega nije ni postojao, tako normalno i prirodno mi je da delimo svaki trenutak a onda s druge stvane mi se čini da se tek upoznajemo i da toliko toga tek treba da doživimo... Kako god 21 godinu ON je deo moje sadašnjosti...