Srbija ima mnogo lepih, a neotkrivenih, ili manje poznatih tj. "izvikanih" mesta... Jedno od takvih je planina Beljanica...
Malo kad sam čula da se neko peo na nju, malo ko stavlja slike Beljanice kao lepote Srbije...U njenom podnožju je vodopad Veliki Buk tj. Lisine i to mesto je poznato, dosta slikano... U blizini je i Krupajsko vrelo, Resavska pećina, Manastir Manasija... Ima se svašta zanimljivog videti u tom kraju Srbije ali kada je planinarenje u pitanju obično se ide na neke "zvučnije" planine...
Mada mene je Beljanica osvojila nekom specifičnom lepotom... I jeste da uspon na delovima nije lak i da se baš strmo penje kroz šumu ali posle je tu prostran vrh sa koga se pruža lep pogled na sve strane... Jako lepo, daleko od čoveka i ne dovoljno posećeno... Toliko nedovoljno posećeno da je i sama staza na delovima poprilično zarasla a markacije ne znam ni da li ima...
Kanjon reke Resave iznenadio me svojom lepotom (i ni njega nema tako puno na slikama lepota Srbije) |
Bilo kako bilo ako volite da planinarite topla preporuka da to jednom bude i Beljanica (malo više o samom usponu u sledećem postu), a posle kada se spustite u podnožje obavezno svratite do vodopada i uz šum vode pojedite pastrmku u jednom od restorana.
A tu u restoranu možete kupiti i razna integralna brašna sa mlina... Mi smo kupili žuto kukuruzno brašno koje je zaista fenomenalno. I čini mi se da je i kukuruz (u vidu kukuruznog brašna) jedna podcenjena namirnica i pomalo zapostavljena a u stvari je jako zdrava i fenomenalna.
Sa par osnovnih namirnica: malo kukuruznog brašna, vode i soli možete dobiti savršen hleb kao što je ova starinska proja... Spolja korica tako hrshava i gotovo slatka a sredina mekana i rastresita... Ma fantastična... Možete je naravno jesti uz mnoga tradicionalna jela tipa podvarak, sarma... a super se slaže i sa malo kajmaka, pršute, paradajza...
Mere su manje više orjentacione jer je ovo jedan od onih recepata koji se prave po osećaju. Razna brašna upiju različitu količini vode pa je ona ovde data orjentaciono, ono što je bitno je da dobijete žitku masu, ni suviše gustu a ni suviše retku.
Potrebno je:
(za posudu prečnika 28 cm)
350 g žutog kukuruznog brašna (sa mlina)
1 ravna kašičica soli
oko 500 ml kisele vode
pola praška za pecivo
1 prepuna kašika masti ili 50 ml ulja
Način pripreme:
U rernu sam stavila liveni tiganj (ili stavite tepsiju u kojoj ćete peći proju) i zagrejala na 250 stepeni.
Dok se rerna grejala u posudu za mešanje stavila sam kukuruzno brašno, prašak za pecivo i so, promešala pa dodala kiselu vodu i mast te sve dobro promešala.
Kada se rerna zagrejala u tiganj sam dodala malo masti, raspodelila po dnu, sipala smesu, poravnala je špatulicom i pekla nekih 40-ak minuta na 220 stepeni tj. dok fino nije porumenela.
Izvadila sam proju, sačekala da se malo ohladi a onda servirala.
1 comments:
Blagiš si ga vama! Predivno!
Post a Comment