U predhodnom postu sam vam nabrojala šta sve zanimljivo možete videti u okolini Beljanice a danas evo i treka kako da se popnete na istu.
Mi smo pratili ovaj trek s tim da ako ne poznajete taj kraj vratite se istim putem kojim ste i otišli jer staza povratka 'em nije markirana 'em je zarasla u gusto i visoko rastinje...
Znači prvo preko livada, skrenete da vidite kanjon Resave, onda šumom i markiranom stazom, pa onda među boriće i stižete do vrha... Pogled puca zaista na sve strane i u vedrom danu može se videti dosta toga... A onda polako istim putem nazad i završite negde među vodopadima, taj šum vode kojom ova planina obiluje je pravo blago... A voda ne da je pitka i fina nego se mi prosto nismo mogli napiti... I svakako ponesite neku flašu da napunite malo za kasnije...
P.S. Fotografije uspona imate u predhodnom postu a ovde su malo sa vrha a malo i sa te druge strane povratka... Bilo kako bilo priproda je potpuno čarobna...
A recept još jedan starinski i tradicionalan sa savršenim kukuruznim brašnom... U pitanju je kačamak... I ni sama ga do sada nisam spremala na ovaj način pa sam bila radoznala kako će ispasti... Gotovo da nema mešanja već samo čekanja... skuva se "sam"...i baš nam se svideo, ne znam da li je do brašna ili načina pripreme ali fantastičan je... I jeste da se treba praviti sa belim kukuruznim brašnom ali pošto mi sad imamo džak žutog koristila sam njega i super je.
A čudno je kako se i starinska proja i kačamak prave gotovo sa identičnim namirnicama tj. od kukuruznog brašna, vode i soli (u proju se doduše doda i malo ulja i mrva praška za pecivo) a krajnji rezultat su dve potpuno različita, ali svakako savršena, jela...
Potrebno je:
(za 2 osobe)
za kačamak:
oko 1,5 l vode
3 kutlače kukuruznog brašna
so
za "dekoraciju":
malo slaninice (opciono)
malo sira (opciono)
Način pripreme:
U šerpu sam sipala vodu i zagrejala je do vrenja a onda dodala so i tri kutlače brašna lagano spustila (ne mešajući) u sredinu vode. Vatru sam smanjila da tek lagano vri i drugom stranom varjače probušila rupice u kupi od brašna i ostavila tako 20-30 minuta da jako lagano pućka sve dok brašno nije potonilo. Treba voditi raćuna da ima dovoljno vode da ne zagori pa ako zafali dodajte.
Ako brašno potone a ima i dalje dosta vode odliti je (ali sačivati) a brašno dobro promešajte (ja sam mešala žicom za mešanje u nedostatku autentične "spravice"). Ako je baš mnogo gusto dodajte malo sačuvane vode od kuvanja pa servirajte na drvenoj dasci (ili tanjiru) preliveno sa malo pržene slaninice i "konkretnijeg" sira...
Mislim da originalno ovaj kačamak treba da bude malo gušći nego što je meni ispao i seče se koncem ali i ovako je zaista savršen i može se jesti kako vruć tako i hladan...
A čudno je kako se i starinska proja i kačamak prave gotovo sa identičnim namirnicama tj. od kukuruznog brašna, vode i soli (u proju se doduše doda i malo ulja i mrva praška za pecivo) a krajnji rezultat su dve potpuno različita, ali svakako savršena, jela...
Potrebno je:
(za 2 osobe)
za kačamak:
oko 1,5 l vode
3 kutlače kukuruznog brašna
so
za "dekoraciju":
malo slaninice (opciono)
malo sira (opciono)
Način pripreme:
U šerpu sam sipala vodu i zagrejala je do vrenja a onda dodala so i tri kutlače brašna lagano spustila (ne mešajući) u sredinu vode. Vatru sam smanjila da tek lagano vri i drugom stranom varjače probušila rupice u kupi od brašna i ostavila tako 20-30 minuta da jako lagano pućka sve dok brašno nije potonilo. Treba voditi raćuna da ima dovoljno vode da ne zagori pa ako zafali dodajte.
Ako brašno potone a ima i dalje dosta vode odliti je (ali sačivati) a brašno dobro promešajte (ja sam mešala žicom za mešanje u nedostatku autentične "spravice"). Ako je baš mnogo gusto dodajte malo sačuvane vode od kuvanja pa servirajte na drvenoj dasci (ili tanjiru) preliveno sa malo pržene slaninice i "konkretnijeg" sira...
Mislim da originalno ovaj kačamak treba da bude malo gušći nego što je meni ispao i seče se koncem ali i ovako je zaista savršen i može se jesti kako vruć tako i hladan...
2 comments:
Bas prelepa priroda, vi ste stvarno majstori da nadjete skrivena mesta za uzivanje. Ovakav pravi kacamak - od kukuruznog brasna, a ne od griza - nisam jela sigurno par decenija. Znaci, ne treba da se mesa, samo se sipa brasno i naprave rupe (vise, ne samo jedna) i onda se ostavi da se pucka dok ne pokupi svo brasno? Mi vise volimo ovako kad je malo redji, ne mora da bude skroz kompaktan, ovo kod debe na slici mi je savrseno.
Sladoled: Da, da samo sipaš brašno, napraviš rupe i pustiš da lagano pućka. Bitno je samo da ima dosta vode da ne zagori pa na kraju ko voli gušći može odliti višak vode i sve energično promešati i servirati. A i mi volimo baš ovu neku gustinu tako da ja nisam odlivala vodu 😊
A priroda... zaista je božanstvena ali mislim da svaki kraj ima ta "skrivena" mesta... treba ih samo pogledati na pravi način...
Post a Comment