Rtanj III - Domaći sir i gibanica (#PlaninskePrice)

A onda spust... neko bi rekao laganica ali meni uvek nekako teže pada, butine bole, listovi otkidaju ali najveći problem su mi bile patike koje sam na kraju skinula i išla bosa jer nisu bile adekvatne... I dok je staza bila zemljana bila je milina ali kad su krenuli kamenčići... i to svi ko male piramidice...uh...U šumi sam obukla čarape i sin je onda komentarisao da je ovde sasvim normalno da idem tako ali kada bi kod kuće u kraju šetala u čarapama ljudi bi verovatno mislila da sam odlepila ;)


I posle sve te lepote i prirode logično je svratiti u Etno Centar "Balašević" na domaće kiselo mleko i gibanicu... džinovsko parče gibanice... i jeste da je bila malo maslija ali tako je prijala posle celog dana... a još zalazak sunca koji nam se smešio bio je samo šlag na torti prelepog, ispunjenog dana.


I znači moja potraga za domaćim mlekom u prvom pokušaju je propala tj. mleko je uskislo ali to nije bio razlog da ga bacim jer sam se setila recepta za sir koji se pravi od mleka koje se namerno ostavi napolju da uskisne... I sir koji se tako dobije nama je super, onako tvrđi, konkretniji i super je bio za gibanicu koju sam htela napraviti jer se ne topi kao onaj koji obično koristim već ostanu komadi.


Kada je gibanica u pitanju ja već imam recept za gibanicu - gužvaru (i to je jedan od najposećenijih postova na blogu) ali ova je bila drugačija, čini mi se bez jaja, sa debelim korama... i da u fil nisam dodavala mleko mislim da bi moja bila dobra "replika" originala ali mi volimo vlažnu gibanicu tako da sam ja dodala pored sira u fil i mleko a vi ga možete i izostaviti ako volite suvlju gibanicu...


Domaći sir

Potrebno je:
(za 300 g sira)

2 l domaćeg mleka


Način pripreme:
Nekuvano domaće mleko sipala sam u šerpu i ostavila napolju preko noći (dok se nije zgusnulo kao jogurt) a onda stavila na ringlu, na laganu vatru i nemešajući zagrevala do temperature da jedva mogu držati prst unutra.


U veću činiju stavila sam cediljku, u nju gazu i sipala mleko... Surutka se odvojila u činiji a sir je ostao u gazi. Blago sam umotala gazu, malo sačekala a onda sir stavila u kutiju i u frižider do korišćenja.
Surutku možete sačuvati i po malo piti... kažu da je zdrava...


Gibanica

Potrebno je:

500 g debelih kora za gibanicu
200 g kajmaka
400 g domaćeg sira
300 ml mleka (opciono)
malo morske soli ako treba jer kajmak je slan 


Način pripreme:
U činiji sam izgnječila sir i dodala mleko.
Kajmak sam otopila...
Četvrtastu posudu sam nauljila pa stavila jednu koru, premazala je otopljenim kajmakom, prelila sa malo fila i tako ređala kora, premaz, fil dok sam imala kora i fila. Od gore sam onda "ušuškala" jednu koru i premazala kajmakom pa stavila u rernu na 200 stepeni na nekih 40-50 minuta tj. dok od gore fino nije porumenelo.
Izvadila sam gibanicu, ostavila malo da se prohladi a onda servirala.


11 comments:

Petra Kranjica said...

Krasno izgleda!

Ivana Trifunovic said...

Volim i Rtanj i gibanicu i tvoj blog. Lep vikend <3.

Zorica Pavlovic said...

Moj muž je godinama sanjao da se popne na vrh Rtnja i ta mu se želja ostvarila pre 6-7 godina kad smo bili u Srbiji.On i naš kum su se zajedno popeli, ne sećam se za koliko sati,ali san je ostvaren.
O domaćem siru i kajmaku mogu nsamo da sanjam ovde u Kanadi, ali zato kad smo u Srbiji,kod moje zaove e onda ga se najedemo.
Prelepi postovi o izletu i doživljaju a u gibanici uživajte.
Inače smo doneli rtanjski čaj u kom baš uživamo.

Nale Coolinarija said...

Mi obozavamo prirodu i zivot daleko od grada, tako da neretko imamo neke nase dozivljaje po stazama i bogazama te sam se tako i ja jednom prilikom oprostila sa patikama i izula se u čarape. Pičim ja a ni da trepnem tek odjednom dodjem na ideju koju je i tvoj sin spomenuo. I, prsnem u smeh, zamišljajući sebe... Ova trilogija ti je divna, prelepi pejzaži, tvoji utisci... Sve si sa lakoćom prenela na mene:) Giba ti je za feštu, baš ta kombinacija je meni ona dobra, jaka, gibanica. Ovakava sir nisam nikad pravila. Zabeleženo. Pozdrav:)

Anonymous said...

Prelepe su ti fotografije, stvarno bi bilo divno popeti se Rtanj jednog dana kad neko poraste da moze da dugo hoda. Gibanica izlgeda jako slasno, ja je najvise volim od heljdinih kora, valjda zato sto mi ovde nisu dostupne, pa onda kad ih dobijem to je praznik.

What's for dessert? said...

Odlično izgleda!
Za planinarenje se uvijek kupuju cipele 1-2 broja veće, baš zbog tog silaska s planine, da prsti ne budu zbijeni u vrh cipele. Meni kod spusta naviše pate koljena i kad dođem na asfalt jako mi je čudno hodati prvih par minuta :D

JA U KUHINJI... said...

Hvala vam svima na lepim rečima :)

Zorica Pavlovic: Super što je jedan san ostvario mada kada jedan ostvarimo uvek pred sebe stavimo drugi... jer uvek nas nešto treba vući napred :) I nikad mi neće biti jasno zašto se kajmak ne pravi i negde drugde... pa nije tako komplikovan ili šta ja znam... i mogu misliti kako vam je onda kada dođete ovde...

Nale : Priroda dozvoljava sve i "prašta" sve i tamo mislim da možemo biti mi MI više nego bilo gde drugde... pa ni hodanje u čarapama nije ništa neobično ;)

What's for dessert? : Nadam se da sam sada problem sa obućom rešila jer "čim smo stigli kući" otišla sam i kupila patike za planinarenje... samo sad nikako da se stvore uslovi da odem na planinu... ali biće...biće...

Mimi said...

Olja, sva tri rtanjska posta su prelepa... Tako divna priroda, a Rtanj ni nama uopšte nije daleko. Moraćemo jednom da se uputimo...

Branka - byB said...

Uživala sam u svakom postu sa Rtnja, prekrasno, vratiti ću se sigurno još koji put ih pročitati. Spust sa planine nije lagan kao što mnogi misle, i mene zabole koljena, a kao što Tamara kaže gojzerice su broj veće tako da nema problema što se toga tiče, a tebi čestitam što si se odvažila hodati po takvom putu bosa. Gibanica je vrhunska, sa domaćim sirom posebno dobrog okusa i odlično izgleda !

Tanja Leković said...

Surutka je jedna od najzdravijih tvorevina, puna je belancevina. Kada sam bolovala od zutice, surutka je bila jedan od "lekova". Pila sam je svakog dana i uz dijetu i mirovanje - nikakve posledice mi nisu ostale, jetra se potpuno oporavila. Da ne bude zabune: ja surutku ne volim i to pamtim kao najgori ukus, pila sam je zatvorenog nosa. A moj tata je to pamtio kao najlepsu poslasticu iz detinjstva.
Divan post!

Unknown said...

Surutka je mog oca održala u životu 20 godina duže nego su mu lekari prorekli. Obolela mu je jetra od neadekvatno lečene žutice. Ja sam spasila štence dajući im surutku kada su oboleli od štenićaka.

Post a Comment