Postoje recepti koji su samo spisak sastojaka i uputstava za pripremu. A postoje i oni drugi... oni koji su ispisani na požutelim stranicama starih svezaka, čije su ivice pohabane od listanja, a stranice ponegde umrljane čokoladom, puterom i ljubavlju. To su recepti koji nisu samo hrana. To su priče, uspomene, zagrljaji i neizbrisivi tragovi onih koje najviše volimo.
Ovo je jedan od onih dana kada na sve načine pokušavam da je prizovem… u misli, u srce, u dušu… u osećaj… da joj zamislim glas, osmeh, pogled… da shvatim koliko su značili svi besmisleni detalji na koje nikada nisam obraćala pažnju, dala im značaj… a trebala sam… Da shvatim “kad odrasteš kašće ti se samo” na najbolniji i najteži način… ali jedini mogući… Jer da, mogla je neke stvari da mi priča do “sutra ujutru” i ja bih samo prevrtala očima (u sebi)... ali sada sve to savršeno razumem i valjda zato još i više boli…
I kud prođe to vreme… pet godina… a kao da sam je juče držala za otečenu i modru ruku u kolima hitne pomoći i kroz maske i suze samo je mazeći po glavi gledala, gledala i upijala dok je ona samo uzdisala i šapućući pričala “O Bože, o Bože…”... I želela sam da ta vožnja traje večno jer sam znala, osećala, da sledećeg susreta neće biti…
I onda, želeći da obeležim ovaj dan, setila sam se torte iz njene crvene knjige recepata… torte koju je ona obožavala i pravila maltene za sebe, mada smo je i mi, naravno, jeli… Posegnem za sveščicom da nađem recept, i ona se magično otvori baš na toj stranici… i suze koje kao na klik kreću niz lice… jer… ništa nije slučajno…
Ovaj post pun je simbolike, uspomena, detalja… Ova bluza… to je njena bluza iz sedamdesetih (evo je na slici iznad)… I ovo prstenje, to je njeno prstenje… I ove ruke… što ih više gledam, kao da su njene, iako ne, nisu… tačno se sećam njenih prstiju, noktiju… sad već i glasa i osmeha, očiju, kose… utkana je u svaku moju poru. Tek sad, i sama kad vidim svoj odraz u ogledalu ponekad vidim nju… a ceo život su mi govorili da sam “mala Mira”, a ja to nisam videla… Sada vidim…
Iako inspirisan maminim receptom, ovu sam torticu ipak malo izmenila, da joj dam svoj pečat ☺️. Fil sam obogatila voćnom notom, dodajući mu Fruvitinu Voćnu Dolinu breskva i jabuka, koji je uneo svežinu. U deo gotovog fila dodala sam orahe i lešnike (što mama nije), a celu sam je ušuškala u oblak od šlaga i ukrasila svežim breskvama.
Mamina torta je bila jednostavnija, sećam je se kao beze kore i fil koji je u osnovi bio puter sa malo “dodataka”, pa je cela više “šuškala” dok je jedete. I bila je prava šećerna bomba. Ova moja varijanta je zato malo laganija, ali podjednako budi sećanja i nostalgiju na neka druga, toplija vremena.
Ova torta je danas za mene bila više od poslastice. Bila je razgovor, uteha i dokaz da oni koje volimo zaista žive kroz nas, kroz naše ruke, osmehe i ukuse kojih se sećamo…
Inače Fruvitina Voćna Dolina nastala je u srcu najpoznatijeg voćarskog kraja u Srbiji, okružen osunčanim padinama i nepreglednim voćnjacima. Zato Fruvitina Voćna Dolina ima samo ukuse od domaćeg voća, a odnos cene i kvaliteta je čini idealnim izborom za vašu porodicu.
Potrebno je:
za fil:
5 žumanaca
50 g smeđeg šećera
40 g (kesica) pudinga od vanile ili skrobnog brašna
1 kesica vanilin šećera
150 g putera
100 g mlevenih oraha ili lešnika (ja sam koristila pola pola)
za kore:
5 belanca
220 g šećera u prahu
1 kašika limunovog soka
i još:
400 ml slatke pavlake
1-2 breskve
malo seckanih lešnika
listići nane
Način pripreme:
Belanca sam umutila u čvrst šne, dodavala po malo šećer u prahu i nastavila da mutim oko 10-ak minuta tj. dok se sav šećer nije “istopio” (pod prstima se ne oseti kada uzmete malo smese i protrljate). Zatim sam dodala sok limuna i još kratko sve mutila a onda smesu istresla na pleh, poravnala i stavila da se peče u rernu zagrejanu na 180 stepeni. Odmah sam smanjila vatru na 150 stepeni i pekla 30 minuta, zatim na 120 stepeni i pekla 30 minuta i onda na 100 stepeni pekla tj. više sušila 1 sat. Posle tog vremena isključila sam rernu i ostavila koru da se u rerni polako ohladi.
Fil sam napravila tako što sam u šerpicu sipala Fruvitinu Voćnu Dolinu breskva i jabuka, dodala žumanca, puding i obe vrste šećera, sve dobro promešala i kuvala na laganoj vatri dok se nije zgusnulo. Prekrila sam fil providnom folijom i ostavila da se potpuno ohladi.
Puter sobne temperature sam dobro umutila mikserom, dodala pripremljen fil i sve zajedno dobro umutila a onda u polovinu fila dodala mlevene orahe i lešnike.
Koru sam po dužili isekla na pola, jednu koru stavila na tacnu pa raspodelila fil sa orasima, stavila drugu koru pa žuti fil a onda sve prekrila umućenom slatkom pavlakom.
Tortu sam ukrasila kriškama breskve i sa malo seckanih lešnika te listićima nane. I naravno poslužila je uz čašu Fruvitine Voćne Doline. Prijatno!
0 comments:
Post a Comment