Mađarica

Mađarica

55 godina je prošlo od tog dana... Dana kada su moji roditelji rekli DA jedno drugome... I ovo je prvi 12.6. od te 1966. koji "slave zajedno sa one strane"... 
I dugo mi je sada da vam kopiram ceo tekst o njihovoj ljubavi, koji je tata napisao i ostavio nam u amanet, ali evo nekih malih delića, početka, da osetite njihovu priču...

Mađarica

"...Nekako iznenada počele su da mi naviru misli iz veoma daleke prošlosti. Setio sam se prvih dana jesenjeg semestra na fakultetu. Ušao sam u salu za predavanja sa malim zakašnjenjem. Skoro svakodnevno sam kasnio, po par minuta. Raznošenje mleka i putovanje sa Banovog brda bili su osnovni razlozi tih zakašnjenja. Kad god sam zakasnio jedna koleginica iz prve klupe bi se nasmejala, kad ja uđem. Taj njen gest je počeo da me nervira. Pitao sam jednog kolegu ko je ta koleginica jer do tada nije bila u našoj sali. Dobio sam odgovor da je ona studirala vanredno i da se sada priključila našoj grupi. Inače kolega se čudio kako je ja ne poznajem kada smo ista generacija iz srednje škole, koju je i on završio..."

Mađarica

"...Prisetio sam se dana kada sam pozvao moju devojku da zajedno odemo na jedno druženje kome je prisustvovalo više naših kolega sa fakulteta. Jedan naš kolega stanovao je u jednoj maloj kućici na Novom Beogradu, koja je bila locirana na starom sajmištu. On je bio Mađar, studirao je sa nama i družili smo se u ono malo slobodnog vremena koje nam je bilo na raspolaganju imajući u vidu da su nam studije na Arhitekturi oduzimale mnogo vremena. Kod tog druga smo se okupljali ponekad vikendom. Sakupilo bi se nas desetak, svako od nas bi doneo po nešto za jelo i piće i organizovali bi partiju karata. Igrali smo poker na ispadanje. Igralo se u sitniš, niti smo imali para niti je neko hteo da na račun drugova zaradi. Onaj ko bi na kraju pokupio sav sitniš sledeće nedelje je plaćao kafu u Domovini, kafani koja se nalazila preko puta našeg fakulteta. Bila je zima, kada sam poveo moju simpatiju na tu sedeljku. Našli smo se na Zelenom vencu krenuli smo kasno po podne, pešaka preko Brankovog mosta prešli Savu i spustili se na staro sajmište. Bila je zima padao je sneg već nekoliko dana, sve je bilo belo prava zimska idila. Društvo se već okupilo. Malo su se iznenadili što sam poveo i našu koleginicu jer niko nije znao da se ja i ona već duže vremena družimo. Družimo se i ništa više od toga, po neki put odemo zajedno u bioskop ili kafić. Seli smo za sto, moja pratilja je sela pored mene. Malo kasnije počeli smo da igramo poker. Među društvom bio je i jedan naš kolega koji me je pre par dana zamolio da ga upoznam sa devojkom sa kojom sam došao na ovu sedeljku.
Navodno devojka mu se mnogo sviđala i želeo je da se zabavlja sa njom. Bili smo dobri drugovi ali on nije znao da ja već izlazim sa njom što sam mu ja tom prilikom i rekao. On je bio neprijatno iznenađen i molio me je za izvinjenje. Počeli smo da igramo poker. Mene je tako služila karta da sam veoma brzo izašao iz te igre kao apsolutni pobednik. Po završetku igre kartama puštali smo ploče sa muzikom za igru. Bilo je u društvu i par devojaka. Uz piće i muziku veoma brzo se društvo oraspoložilo i počeli su neki da igraju okretne igre. Ja nisam voleo da igram. Posle izvesnog vremena devojka sa kojom sam došao na tu sedeljku terala me je da igramo. Ja sam u početku odbijao ali sam na kraju popustio. Zaigrali smo nekakav tango. Ja sam loš igrač, ona me je učila i objašnjavala korake i kretanje tokom igre uz takt muzike koja je puštana sa gramofona. U jednom trenutku sam je privukao ka sebi i nežno je poljubio. Nije se opirala uzvratila mi je poljubac koji i danas pamtim. Taj osećaj njenih usana na moje ni danas ne nogu da uklonim on je ostao zauvek. Naš kojega kome se sviđala devojka sa kojom sam bio izašao je iz kućice. Nešto kasnije smo prinetili da se dugo zadržao van prostorije i zašli smo da ga potražimo. Našli smo ga u snegu, ležao je iza kućice već skoro prekriven snegom koji je intenzivno padao.
Malo je više popio, uneli smo ga u prostoriju malo izmasirali i utoplili. Brzo se povratio. Nastavili smo sa zabavom. Meni je bilo jasno šta se događa sa njim, niko od prisutnih to nije znao nije znala ni devojka sa kojom sam bio. Bilo mi je veoma neprijatno što se to dešava, ali ja nisam mogao ništa da učinim a da nekoga ne povredim. I meni se sviđala devojka sa kojom sam bio te večeri..."

Ostalo je "istorija"... 

Mađarica

"...Ljubav u meni, ona i danas gori isto kao onoga dana kada se upalila u sali 217 Arhitektonskog fakulteta, kada sam ugledao oči jedne devojke i upoznao moju suprugu. Njene oči i ako nisu tamne imale su dubinu koja me je fascinirala. U tom ponoru sam sagledao dobrotu i ljubav, razumevanje i želju, na dnu njenog pogleda sam ugledao ljubav. Očaralo me je poštenje njene duše koja je zračila zrakom stvaranja novih života iz neiscrpnih rezervi ljubavi.
Tuđa duša se ne da videti ali intuitivni osećaj ništa ne može da spreči da se ona oseti. Taj osećaj je jedinstven emotivni naboj koji se u trenutku transformiše u neiscrpnu snagu ljubavi. U toj emotivnoj eksploziji rađa se velika ljubav koja se kasnije vremenom kroz život duhovnom deobom deli na više manjih ljubavi. Najveći deo ljubavi ostaje pri objektu zbog koga je došlo do te eksplozije. Nešto manji delovi ljubavi koji su se odvojili od prvobitne gromade poklanjaju se novostvorenom produktima koji su proizašli iz emotivnih strasti polova. Ljubav je u stanju da stvara nove galaksije kao produkte emocionalnih pražnjenja. Te galaksije su oplemenjene duhovnom energijom koja je produkt misaone energije kosmosa. Razmišljajući o ljubavi došao sam do jedne emotivne misli koja se odnosi na moju suprugu:''jedan život, jedna žena''..." 

Moj tata 🧡🧡🧡

Mađarica

A kao recept koji bi pratio ovu priču odlučila sam se za mađaricu... tata je voleo ovaj kolač i njegova mama mu je često pravila. Mama ima zapisan recept u svojoj sveščici ali su mi količine nekih sastojaka bile sumnjive pa sam malo googlala i odlučila se za Natašin recept, detaljan i zaista nema greške.

Mađarica

Sama priprema kolača je malo pipava jer treba rastanjiti 6 jednakih, tankih, kora... ostalo je manje-više jednostavno. I dok Nataša savetuje da se kore tanje između dva lista papira za pečenje ja sam to radila u plastičnoj kesi za friz od 5l, po ugledu na Majinu bajaderu...

Mađarica

I znači malo pipavo, zahteva strpljenje, posvećenost ali isplati se, kore se stope sa filom i dobije se baš fin i izdašan kolač... A valjda mi je i ovaj kolač simbolika "hleba sa sedam kora"... Život je tako slojevit traži strpljenje, posvećenost... kao što je i njihova ljubav bila... Nije uvek sve bilo savršeno ali ipak ljubav je pobedila,  ljubav je na kraju pobedila i sam (mamin) život... 

Napomena: Kratak video pripreme imate sačuvan u highlight na instagramu, na ovom linku (ali mislim da radi samo sa telefona) 😇

Mađarica

Potrebno je:
(za dimenziju 24x35 cm)

za kore:
600 g brašna
pola kesice praška za pecivo
2 jaja
200 g kisele pavlake
200 g šećera
100 g putera

MađaricaMađarica

za fil:
1l mleka
80 g brašna
180 g šećera
200 g čokolade za kuvanje
100 g putera

za glazuru:
100 g čokolade za kuvanje
3 kašike ulja

Mađarica

Način pripreme:
Priprema kora: U činiju za mešanje stavila sam brašno i prašak za pecivo, promešala pa napravila rupu u sredinu i dodala jaja, pavlaku, šećer...Krenula sam sve da mešam a zatim dodala i puter asobne temperature i zamesila glatko testo.
Testo sam podelila na 6 jednakih delova (u mom slučaju to je bilo 200 g po kori) i svaku koru tanjila u kesi za friz od 5 l (dimenzija oko 24x40 cm).

Mađarica

Kore sam zatim stavila u frižider da se dobro ohlade a onda skalperom sekla dve ivice mese (dno i jednu stranu( i kada bi skinula kesu sa jedne strane stavljala sam papir za pečenje, okretala koru sa sve papirom i onda skidala kesu i sa druge strane (to radite pažljivo jer se tu i tamo kora može zalepiti za kesu).
I znači jednu po jednu koru sam pekla u rerni na 170 stepeni oko 7 minuta na prevrnutoj strani pleha.
Pečene kore sam ostavljala na papiru za pečenje i odlagala na rešetku da se prohlade.

Mađarica

Kada sam završila sa korama krenula sam da pravim fil.
Priprema fila: U činijici sam pomešala brašno i šećer pa dodala malo hladnog mleka (od onih 1l koje koristim) i sve dobro promešala.
U šerpu sam sipala ostatak mleka i uključila ringlu. Kada se mleko smlačilo dodala sam mešavinu šećera i brašna i stalno mešajući kuvala dok krem nije krenuo da se zgušnjava. Dodala sam zatim čokoladu a kada se ona skroz otopila i puter i još kratko sve kuvala.

Mađarica
Mađarica
Mađarica

Slaganje: Dok je fil još vruć krenula sam sa slaganjem... Kora-fil-kora-fil...na kraju ide kora. Po kori je išlo 2,5 kutlače fila i znači 5 puta ide fil a na kraju samo kora i nešto teško od gore.
Kolač sam stavila u frižider na par sati a onda napravila glazuru.

Mađarica

Glazura: U miktoralasnoj sam otopila čokoladu, dodala ulje, dobro promešala i prelila preko gornje kore te ravnomerno premazala i vratila u frižider preko noći.
Sledećeg dana sam isekla "okrajke" a zatim i sam kolač... Savet je da kolač izvadite iz frižidera 10-ak minuta pre sečenja.

MađaricaMađarica
MađaricaMađarica

2 comments:

Sladoled said...

Kakva predivna prica! I kako ti licis na svoju mamu!

JA U KUHINJI... said...

Sladoled: 🤗❤️ Zvali su me "mala Mira" jer jako ličim na mamu a kada sam prvi put otišla na roditeljski slatkice (u srednjoj školi) razredna je samo rekla :"za vas znam čija ste mama 😇" tako da se to "ličenje" nastavlja ❤️❤️❤️

Post a Comment