Mamini čupavci / Lamingtons

Čupavci


"...Kada nam odlazi neko drag, ne boli smrt, već boli sve ono što ide posle. Boli praznina koja nikada neće biti popunjena. Boli nemogućnost da još nešto uradimo za njega. Bole reči koje nismo rekli, a mogli smo. Bole suze. Bole uspomene. Bole ćutanja… Boli to što znamo da nikada više nećemo biti zajedno, što nećemo da ga vidimo i što neće da nam se javi. Boli to što će svuda da nam fali i što će uvek biti taj neko koji nedostaje...
Kada nam odlazi neko drag, ne boli samo njegova smrt već i život koji je mogao još da traje a ugasio se. Bole pobede podjednako kao porazi, uspesi podjednako kao neuspesi i sve se, odjednom, na trenutak, poravna, postaje besmisleno, prazno.
Kada nam odlazi neko drag, odlazi i muzika koju je slušao, ljudi koje je poznavao, snovi koje je sanjao, odlaze njegove dileme, njegove tajne, njegovi strahovi. I sve boli... Boli kada postavimo pitanje da li je sve bilo uzalud? Da li smo pogrešili? Ili, da li je moglo drugačije? A dobro znamo da nije…
Boli kada se setimo da ga nema. Boli svako sećanje na njega. Bole fotografije. Bole mesta kojima smo prolazili. Bole reči koje smo rekli. Bole reči koje nismo rekli, a morali smo. Bole njegovi prijatelji. Bole njegove ljubavi. Bole svačije ljubavi kada razmišljamo o njemu. Boli sve što podseća na njega, svaki delić ovog sveta…
Kada nam odlazi neko drag, ne boli samo bol, boli sve drugo. Boli što zauvek nestaje i što ga više nigde neće biti. Boli saznanje da nikada više neće moći da se raduje, da se smeje, mašta, trči, plače, voli. Boli sve ono što je mogao da uradi, a nije. Boli sve ono što je tek trebao da prođe, a nije. Boli proleće, boli sunce, boli more, boli nebo, boli kiša. Boli sve ono što živi bez njega, boli čitav svet...
Kada nam odlazi neko drag, sve odjednom stane, zaustavi se na trenutak i podseti na prolaznost, na godine koje su prošle i koje će proći. Pravimo iskorak iz sadašnjosti i postajemo deo beskrajne vanvremenske nedokučive staze koja vodi samo u jednom smeru.
Kada nam odlazi neko drag, odlazimo i mi zajedno sa njim. Jedan deo nas, možda najlepši. Odlazi ono nešto što smo imali sa tom osobom i ni sa jednom drugom. Odlazi sa njim i jedan deo našeg života koji smo proživeli i koji se upravo njegovim odlaskom završio i pretvorio u sećanje.
I na kraju, kada nam odlazi neko drag, ne boli smrt, već boli sve ono što ide posle. A posle, nažalost, ne ide ništa. I upravo to ništa najviše boli……" (Stefan Simic)

❤️ 🧡 💛

Ljubav moje mame prema tati bila je toliko velika, bezgranična i bezuslovna da je jednostavno svim svojim bićem želela da ode za njim... I uspela je... 15 dana pre godišnjice od tatinog odlaska... otišla je za njim... Mi deca smo eto bila tu i naravno da nas je volela ali ipak UVEK centar njenog sveta bio je tata, i u suštini ona je otišla zajedno sa njim, onog dana kada i on... sve posle je bila samo sena koja je morala "odgiljati" svoje do trenutka da mu se pridruži u večnosti...

Čupavci

Moja mama nikad nije volela da kuva... Ceo život je maštala da postoji pilula koju možeš progutati i da se ne moraš petljati oko kuvanja. Za nju je sve to bilo gubljene vremena jer pored svih drugih poslova ona se toliko trudila svaki dan oko ručka a mi bi to za 5 minuta pojeli i nikom ništa... Bilo šta komplikovanije nikad nije pravila... Ona da stoji pored šporeta i meša fil na pari pola sata bez prestanka (a da još postoji mogućnost da bude redak i kolač ne uspe)...nema nikakve šanse... (za to sam uvek bila zadužena ja).

Čupavci

I nije bilo dileme koji recept da posvetim njoj, koji je ONA (kao što su lazanje tata) To su čupavci, slatkiš koga se prvo setim kada pomislim na detinjstvo... Doduše i njih smo pravile zajedno... ona bi ispekla testo a ja sam se petljala sa pravljenjem umaka, umakanjem i valjanjem... A onda kada sam uzela njen kuvar videla sam da je to drugi recept u sveskici... Tako da... Evo recepta za čupavce od pre 40 godina...

Čupavci

I s obzirom da čupavce nisam ni pravila a ni jela oko 20 godina bio je to pravi vremeplov i tako je čudno kako nas poznati ukusi odmah teleportuju u tu neku prošlost i kao da sam instant bila godišta moje ćerke tj. još i mlađa i petljala se po kuhinji sa mojom mamom... 
I rukopis, bože koliko mi je ovaj rukopis ONA, koliko su mi ova dva prstena ONA i koliko sam na trenutke imala utisak da sam ONA u svom telu... Čudan, čudan osećaj ali predivan i pun ljubavi i zahvalnosti... Moja mama je definitivno bila u kuhinji zajedno sa mnom i pravila čupavce... ili barem gledala kako ih ja pravim jer da ironija bude veća pred kraj života na tv-u je non stop bio uključen kuvarski kanal...i znači dan i noć je gledala kako drugi kuvaju...
Moja mama ❤️ 🧡 💛

Čupavci


Potrebno je:

za testo:
1 celo jaje
1 žumance
50 g putera
200 g šećera
150 ml mleka
1 prašak za pecivo
300 g brašna

ČupavciČupavci
ČupavciČupavci
ČupavciČupavci

za "glazuru":
200 g putera
250 g šećera
8 kašika mleka (80 ml)
2 kašike kakao praha (30 g)
i još:
200 g kokosovog brašna

Čupavci

Način pripreme:
U činiju za mućenje stavila sam otopljen puter i šećer pa žicom za mešanje dobro umutila a zatim dodala jaje i žumance. Sledilo je dodavanje brašna sa praškom za pecivo a onda i mleka i sve sam još kratko promešala, tek da se sve spoji.

Čupavci

Smesu sam izlila u pleh obložen papirom za pečenje, poravnala (i ne brinite što je tanko jer će taman narasti koliko treba tokom pečenja) i pekla u rerni zagrejanoj na 180 stepeni oko 20 minuta tj. dok testo blago nije porumenelo a čačkalica probodena kroz sredinu izašla suva.

Čupavci
Čupavci
Čupavci

Ostavila sam pečeno testo da se dobro ohladi a zatim sekla štanglice .
U šerpicu sam stavila puter, šećer, mleko i kakao pa kuvala na laganoj vatri dok se sve fino nije istopilo i malo zgusnulo, oko 10-ak minuta. (stalno mešajući). Ostavila sam glazuru zatim da se malo prohladi (15-ak minuta) a onda umakala štanglice u pripremljenu glazuru pa valjala u kokos.
Štanglice sam ređala na rešetku pa stavila u frižider da se dobro ohlade a onda ih stavila u kutiju i držala u frižideru do serviranja.

ČupavciČupavci
ČupavciČupavci

NAPOMENA: Držala sam se recepta onako kako ga je ona zapisala, jedina izmena je puter umesto margarina...

Čupavci

6 comments:

Sladoled said...

"Moja mama je definitivno bila u kuhinji zajedno sa mnom i pravila čupavce..." Sigurno! I bila bezgranicno ponosna na tebe, kao i uvek! Divna uspomena na mamu!

What's for dessert? said...

Volim te tvoje emotivne postove, toliko nabijene emocijama da ih čitam kroz suze, jer se mogu poistovjetiti s njima. Ja sam svojoj mami na blogu posvetila pitu od jabuka - kolač koji je ona najčešće radila.

Vesna Nesic said...

Jedina uteha je da kad prođe vreme redovno ih se sećamo nekako po smešnim situacijama i kao da se svi zajedno smejemo kao nekad. Tebi je to sve sasvim sveže ali verujem da ćete do tog stadijuma sigurno doći!
Ćesto kad nešto pravim po maminom receptu imam isti taj utisak kao i ti, da je ona tu. Setim se i nekih saveta u vezi recepta koji mi je dala.
Kad prođe vreme to postaje dobar osećaj mada ponekad i duboko uzdahnem.

Silvana said...

Ali isto se desilo sa mojom, dve nedelje pre godišnjice tatine smrti, na isti dan, jutro, petak i ona je otišla, za njim. I uvek su bili njih dvoje, a ja tamo negde.. tako da je bilo baš teško tih godinu dana, ona gleda u jednom pravcu, a ja pokušavam da je vučem na moju stranu, da bude sa mnom.. I da, i meni su ostali njeni kuvari, da pravim, čekam da odem po njih, jer volela je da kuva i odlično je kuvala, to sam nasledila od nje i rođene tetke, ta ljubav prema kulinarstvu... eto.. ona nije htela ništa da kuva, ni meni, ni nikom... eto...

katin špajz said...

Moja mama, evo živi već više od trideset godina posle tate, koji je jako rano otišao. Sama. I kad nije sa nama, bude sama. Jedan deo nje je zauvek otišao. Jedan deo se toliko raduje životu, tiho, polako - evo dočekala je i praunuku. Ona je počela da kuva kasno, kad sam ja imala 17, a baka više nije mogla. Dotle je pravila samo slatkiše - čupavce ( koje isto nismo jeli decenijama) i krempite i ponekad tortu. Unuke su joj odrasle na uvek po nekoliko ručkova u istom danu - ne vole sva deca isto, rekla bi i ne bi izlazila iz kuhinje satima. Jer kad izađe, bude sama. I sa nama, bude sama. Neki put bih joj umela zameriti. sad sveviše shvatam. Divan post ste napisali. Gledam sliku te sveske sa receptima - kako tako male stvari zapravo budu naše najveće bogatstvo.

JA U KUHINJI... said...

Hvala vam devojke, potpuno se razumemo ❤️❤️❤️

Post a Comment