Domaći Sneško (sladoled)


...Nije bitno koliko nešto vredi (materijalno) već koliko nam znači (emotivno)...
...Uspomene... samo to na kraju ostane... od svega... 
...Određena mesta u početku ne znače mi ništa a ona koja mi podare ŽIVOT zauvek se "zakucaju" u moje srce... i više nije bitna govnava boja kućice, stare i trošne stvari... nije bitno ništa osim emocije koje to mesto izaziva u meni, emocije koje mi daje... 
...A onda PARA uzima sve, otima mi "moj deo raja"... i više nije bitan ni maslinjak, ni limun, ni smokva, ni nar, ni bagrem... nije bitno ništa... bitno je sve sravniti i napraviti hotel, zaraditi PARE...
...A meni ostaju samo uspomene... meni postaje bitna replika glupe slike koju nikada nisam volela, postaje bitan plehani tanjir, postaje bitna stolica, cvet, list, daska... postaje bitno SVE... Ali sve može ostati samo u mojim mislima, sećanjima, osećanjima... 
...I kažu "biće drugih mesta, biće drugih letovanja..." ali ne shvataju oni tu EMOCIJU izvan MATERIJE...



Što se sladoleda tiče da je baš sneško nije ali da je bolji jeste ;) i da slatkica jede jogurt jede ;)



Potrebno je:
(za 6 kalupa za sladoled na štapiću zapremine po 60 ml)

100 g gustog jogurta
250 ml slatke pavlake
30 g smeđeg šećera u prahu



i još po želji:
čokolada za kuvanje



Način pripreme:
Gusti jogurt napravim tako što đerđiv stavim u veću činiju, u njega stavim gazu a u gazu uspem jogurt, ostavim preko noći u fružideru i to što sam dobila je gusti jogurt koji poslednjih dana puno koristim kako u slatkim varijantama tako i u slanim.



Znači u činiju sam stavila gusti jogurt, dodala šećerni sirup i smeđi šećer, sve dobro ulupala žicom pa dodala tečnu slatku pavlaku i blago sve promešala da se sjedili.
Smesu sam onda sipala u kalupe za sladoled s tim da sam u dva na pola puta stavila po kašiku kapamela, u dva po kašiku slatka od ribizla a dva sam ostavila klot.



Sledilo je zamrzavanje od 4 sata minimum a onda utapanje u debeli sloj čokolade i posipanje mlevenim grilijašom od badema... ili već prema želji...

22 comments:

jacamaca said...

Skoro si me rasplakala uvodom :( ne daj se mila, boli to, znam, i od svega nam ostaju samo lepe uspomene...

Sladoled ti je predivan!

Dragana Pušica - Moje Grne blog said...

Zbog tebe celo leto ima da pravim sladolede, što li sam uopšte onom mom Vuku pokazala još onaj prvi post za Rumenka. :)

p.s. što se uvoda tiče...sve mi je jasno. :(

Zoka said...

Uh, nemaš pojma koliko si me dirnula ovim postom. Nešto slično sam preživela. Ja sam ipak imala mogućnost da se borim protiv toga. Kuća, mandarina i limun su ostali gde su i bili , a ja sam ostala bez živaca i sa istrošenom verom u ljude. Tada sam naučila na ličnom primeru šta znači Pirova pobeda.
Čuvaj uspomene. Kućica se će uvek postojati dok god je se budeš sećala.
Sneško je divan. Ja još uvek hvatam zalet za otvaranje sladoled sezone.

Nada said...

Sladoled izgleda jako ukusno i u varijanti sa voćnim preljevom i u varijanti s čokoladom, i sličice su sve baš jako lijepe....
Za uvod mislim da sam shvatila o čemu se radi, žao mi je iskreno, nadam se da imaju jako dobru zamjenu za to što ti žele uzeti....

JA U KUHINJI... said...

Hvala vam mnogo na lepim rečima ;)

Gago ja sam već nadrljala jer deca svaki dan pitaju kad pravim sladoled ;)

Zoko, Nado... Situacija je kod nas malo drugačija u smislu da zemlja nikad nije bila naša (plaćali smo godišnji zakup) već ono na zemlji i to tako nekih 40-ak godina... ali kako ljudi nisu večni stvari se menjaju i...eto...

Petra Kranjica said...

Divno izgleda, ovo ću obavezno isprobati.

hrana said...

Posle uvoda, nesto mi se sladoled ne jede. Nekako ne ide takav uvod za recept za sladoled. Ili, ne ide recept za sladoled uz takvu pricu.

Nego, gde mogu da se kupe ovi stapici/kalupi? Izgledaju sjajno.

JA U KUHINJI... said...

Ove kalupe za sladoled možeš kupiti u Ikea prodavnicama ili prodavnicama koje prodaju njihovu robu...

Zeza said...

Raznježila si me! Čitajući ovo pomislila sam na riječi Arsenove pjesme:

"Takvim sjajem može sjati
samo što je prošlost sad,
što ne može da se vrati,
što je bilo tko zna kad."

Svi imamo takvih stvari, koje sjaje negdje duboko u nama, a nema ih više!

A sladoled ću isprobati. Nemam kalup, ali ću nešto iskemijati umjesto njega.

Mimi said...

:(
'ne shvataju oni tu emociju izvan materije...'
odlicno si to napisala...

Anja said...

Sladoled koji sigurno mami osmijeh na lice, prekrasno!

Jovanka Baštovanka said...

a sta ces moja ti, nekim ljudima su bitnije pare pa makar po cijenu da nemaju dushu i covjecnost.. zalosno je to! takvih je uvijek bilo i bit ce.. a na nama ostaje da se sjecamo i da zivimo od uspomena.. ko nam je kriv kad smo sentimentalci ;)

sladoled izgleda fantazija, samo sto mi se jos uvijek ne jede, jer je ovdje kod nas (jos!) uvijek poprilicno hladnjikavo.. ne znam samo dokle vise!?

Tamara said...

počela je sezona sladoleda!!veselim seeeeeeeeeeeeeee

Ime Hrane said...

Sjajna ideja za sladoled! Može to i bez štapića! ;)

Tajana said...

И мене је увод баш гануо. Знам како је- ми смо били принуђени да продамо стару кућу јер се рушила због фабрике која је тик уз њу, у сред ливаде направљена. То двориште, руже, јабуке, грожђе, рибњак,лешник, тај велики кокошињац, свака стопа тог дворишта мени је у срцу и дала бих године живота да још једном туда прошетам. Ето, ни до сладоледа ми није :-) кад помислим на све то. Прихвати човек реалност, али ја у мислима скоро сваке вечери видим то двориште. И не објашњавам људима како и зашто је то толико важно.

Anonymous said...

Pravila sam ga danas, nemam reči, svi smo oduševljeni, ispao je super:
http://idejopedija.wordpress.com/2013/05/20/fenomenalan-sladoled-sumsko-voce-i-mohito/?preview=true&preview_id=1408&preview_nonce=aa23d9d180!
Hvala još jednom na receptu!

JA U KUHINJI... said...

idejopedija jako mi je drago da si isprobala recept i da ti se svideo, slikice dece i sladoleda su... neprocenjive ;)

Just Cake Girl said...

Odličnooo!!! :) :)

Branka - byB said...

Uvod me jako dirnuo i žao mi je što je tako, potpuno te razumijem i znam da će vrijeme proći, ali ovo što si napisala uvijek će ostati.
Sladoled je druga, veselija, priča, odličan , sa kombinacijama punjenja i preljeva što volim. A fotkice su uistinu prekrasne !

Nevena said...

Uh tužna priča i srećni sneško- balans je napravljen:)
Znaš nama su bacili bombu na kuću i nije mi žao kuće, već što sam ja zbog te stoke izgubila uspomene. Verovatno zbog traume iz tih godina ja sam skoro u potpunosti potisnula sve i sretne i tužne događaje iz detinjstva. Al šta da se radi, napravila sam nove uspomene ovde:)

JA U KUHINJI... said...

Joj bre Nevenčice :( moja priča nije ništa spram tvoje :((... mogu misliti... uh...

Nevena said...

Uvek je tesko kad nas ujedu za srce... al mi smo borci, jel:)

Post a Comment