"...Sve ono što se dešavalo danima po tvom rođenju zapisano je u kosmičkom pamćenju, nastojao sam da ostavim dubok trag u pamćenju mnogih, jer se vrlo retko dešava da se čovek kao duhovno biće u toj meri kupa u sreći. Prvoga dana tvog rođenja zagazio sam u ambis sreće iz koga, ni danas, posle toliko godina ne mogu da se izvučem. Mnogo puta sam se pitao zašto je to tako duboko urezano u moje postojanje, odgovor sam našao u činjenici da mi je Bog poslao sina, tebe kćeri moja, ja sam želeo. To nije bio poklon za moje poštenje već nagrada prirode za moju preveliku želju. Sedam letnjih dana, sedam najdužih dana u godini i sedam najkraćih noći slavio sam sa drugovima tvoje rođenje. Bio sam pijan tada od alkohola, još se nisam istreznio od sreće, koja mi je u toj meri udarila u glavu kao da ja jedini imam ćerku.
Kćeri moja, sunce moje, nažalost mi se moramo rastati. Ti ćeš nastaviti život u ovom materijalnom svetu a ja ću morati da ga napustim, da pređem u jednu novu dimenziju meni nepoznatu. No budi sigurna da ću se ja i tamo snaći, ja toliko malo tražim da ne mogu biti odbijene moje želje. A ako tamo u toj drugoj dimenziji nema ništa, ja ću ostati u mom ambisu večne sreće..."
Moj tata 💛🌞🌠
