Savin kuk (2313m) je vrh Durmitora koji gotovo svako može popeti, doduše zavisi sa koje strane jer neki putevi nimalo nisu naivni, čak šta više... Ako nemate kondicije da idete pešice od podnožja (gde kreću žičare) do vrha (kao mi) onda možete da se uspenjete jednom i drugom žičarom do par stotina metara ispod i onda "prošetate" do vrha... Pogled je božanstven na sve strane jer se vidi gotovo ceo masiv, vidi se Crno jezero a i Vražje... Ma prelepo...
A tu blizu vrha se nalazi i izvor vode (na 2212m), Savine vode, koja je zaista božanstvena, živa voda, ledena, okrepljujuća... I baš na današnji dan običaj je da se penje Savin kuk i uzima Savina voda... i zato baš danas malo sličica Durmitora od pre dvadesetak dana... Bio je tako cvetan, mirisan, osunčan... savršen... oporavljao je i dušu i telo... Durmitor je čudo!
Potrebno je:
(za 4 osobe)
1 jagnjeći but bez koske
himalajska so
maslinovo ulje
za marinadu:
2 kašičice dimljene, ljute, paprike
1 kašičica suvog origana
1 kašičica mixa začina za gril
50 ml maslinovog ulja
malo sveže mlevenog bibera
i još:
250 g mixa salata (matovilac, rukola, radić...)
500 g žute, okrugle boranije
250 g graška
1 kg mladih krompirića
1 kg mladih krompirića
za sos za prelivanje:
200 g gustog jogurta
malo limunovog soka
1 kašičica moxa začina za gril
malo himalajske soli
Način pripreme:
Meso sam odvojila od koske, natrljala sa svih strana marinadom (promešala sam sve sastojke), urolala, vezala kanapom i stavila u plastičnu kesu pa u frižider preko noći (a može da stoji i 24h).
Sat vremena pred pripremu meso sam izvadila iz frižidera i iz marinade (da poprimi sobnu temperaturu). Krompiriće sam očistila, prelila ostatkom marinade od mesa, prelila sa još malo maslinovog ulja, posolila i stavila u rernu da se peku na 220 stepeni na 30 minuta.
Meso sam posolila, na naglo propržila sa svih strana (na malo maslinovog ulja) pa stavila u rernu (na krompir) na 220 stepeni na 45 minuta. Posle tog vremena Izvadila sam meso iz rerne, prekrila alu folijom i ostavila da odstoji 15-ak minuta a krompiriće zapekla da porumene.
U međuvremenu sam očistila i skuvala boraniju i grašak i začinila maslinovim uljem i himalajskom solju.
Meso sam posolila, na naglo propržila sa svih strana (na malo maslinovog ulja) pa stavila u rernu (na krompir) na 220 stepeni na 45 minuta. Posle tog vremena Izvadila sam meso iz rerne, prekrila alu folijom i ostavila da odstoji 15-ak minuta a krompiriće zapekla da porumene.
U međuvremenu sam očistila i skuvala boraniju i grašak i začinila maslinovim uljem i himalajskom solju.
Na tanjire za serviranje s jedne strane sam stavila boraniju i grašak a sa druge strane mix salata i na to tanko sečene parčiće mesa te po koji krmpirić. Meso sam na kraju dodatno malo posula ljutom, dimljenom, paprikom i prelila pripremljenim sosom (napravila sam ga tako što sam pomešala sve sastojke koji idu u sos).
4 comments:
Zaista deluje fantasticno! I recept i slike, a ponajvise sreca koja izbija iz citavog posta. Divno :)
Divna priroda, divna hrana! Ja uvijek uživam kada odem u Liku, u mamin kraj. Čovjek bi se najeo i napio onog zraka! A tek vode! Zato te sasvim razumijem da voliš planine. Ipak, jednako obožavam morski zrak, miris čempresa i zvuk mora.
Stvarno bozanstveno. Dajes mi inspiraciju za iducu godinu, ali mislim da je za nas cak i ta najlaganija setnja mision impossible. U svakom slucaju, odusevljena sam svime u ovom postu (price, fotke, recept).
Volim planine, ali sam ipak ljeti za more. Divne slike predivne prirode!
Post a Comment