Dolina jorgovana - Filija (flija, redača)


Ponekad me bude prosto sramota koliko ima predela u Srbiji gde nikada nisam bila, predela koji su mi potpuno nepoznati a tako su lepi, autentični... 


Jedno od takvih mesta je i Dolina jorgovana... Put nas jednostavno nikad nije naveo da tuda prođemo ali zato smo sami sebe naveli i "namerno" krenuli baš tu, dolinom Ibra, da vidimo srednjovekovni grad Maglič, a onda kada smo već tu i manastire Žiču i Studenicu (jer i glavna funkcija vojnog utvrđenja Maglič je bila da zaštiti ove manastire) i da malo planinarimo do donje i gornje isposnice Svetog Save


Svakako jedan lep jednodnevni izlet koji preporučujemo, posebno u maju kada su i "Dani jorgovana" i kada jorgovani cvetaju...(a priču o Dolini jorogvama možete pročitati recimo ovde). Osećaj je kao da ste otišli mnogo daleko a u stvari ste tu, samo u nekom "paralelnom univerzumu" i gotovo da osetite duh tog vremena...


Putanja kojom smo mi išli je sledeća i sad mi smo prvo otišli do isposnice Svetog Save, ima tu konstantnog uspona oko 80 minuta ali isplati se jer je gore tako nekako mirno, spokojno, lepo...(pogotovo kada nema ljudi) A onda u povratku svratili smo do Studenice, pa se popeli do Magliča a onda svratili do Žiče. I taman u smiraj dana krenuli nazad ka Beogradu, gledajući te prelepe "brežuljke", "usamljene" kućice i našu lepu Srbiju... onakvu kakva je u suštini...


I kao što neka mesta u Srbiji želimo da otrgnemo od zaborava i predložimo ljudima da ih obilaze tako i ovaj stari recept želimo da sačuvamo od zaborava. U pitanju je flija , pita koja se dobija od par sasvim običnih sastojaka ali način pripreme je čini vrlo posebnom. I jeste da se u originalu peče ispod sača ali i gril u rerni može sasvim fino da odradi posao. Naime napravi se smesa slična onoj za palačinke a onda se u tepsiju stavlja malo testa pa peče, pa premaže kajmakom i opet stavi malo testa i peče i... tako se maže i dodaje testo dok se sve ne utoroši. Što se premazivanja tiče nailazila sam od toga se koristi samo puter, preko kajmaka, do mešavine kajmaka i sira. Ovog puta odlučila sam se da glavna "zvezda" bude kajmak jer je on specifičan za te krajeve...


Potrebno je:
(za okrugu tepsiju prečnika 26 cm)

za testo:
500 g brašna
700 ml vode
3 jaja

i još:
oko 300 g starog (zrelog) kajmaka


Način pripreme:
U blendaru sam umutila brašno, vodu i jaja u smesu kao za palačinke. Ostavila sam malo da "odmori" a zatim rernu zagrejala na najjače, rešetku digla skroz do gornjeg grejača i zagrejala i praznu tepsiju.


Uključila sam zatim samo gornji grejač na gril, u tepsiju stavila mrvicu ulja i stavila veliku kutlaču testa te ravnomerno raspodelila po dnu tepsije (kao malo deblju palačinku). Vratila sam tepsiju u rernu na par minuta a onda izvadila, premazala ravnomerno kašičicom kajmaka, opet stavila sloj testa (jednu kutlaču), vratila u rernu na par minuta da se zapeče i taj postupak ponavljala sve dok sam imala testa. Na kraju sam sve malo zapekla, izvadila iz rerne, ostavila 10-ak minuta a onda isekla i servirala sa čašom jogurta, malo zelene salate, ljute papričice, šunke...


Savet: Što imate više strpljenja i što više tanjih slojeva testa stvorite to bolje. A kajmak čim stavite na testo blago će se otopiti i lako razmazati i naravno da je bolje i njega što više staviti mada... ipak je "jak" i ja nisam iskoristila svih 300 gr u piti ali smo zato jeli uz pitu ;)


I da, možda sam trebala malo više čekati između sipanja sledećeg sloja testa tj. još je ukusnuje ako sačekate da se svaki sloj baš onako fino zapeče, da bude tamno smeđ...
Celo pečenje pite od prilike traje oko 40 minuta ali morate stalno biti tu i svako malo vaditi tepsiju iz rerne i vraćati.


Napomena: U sastojcima za testo nisam navela so jer ako vam je kajmak jako slan ne treba ni da je dodajete u testo, budite oprezni i procenite sami da li i koliko trebate da posolite.

6 comments:

Tanja Leković said...

Viđala sam ovu pitu, ali nisam primetila da je tako zovu. U svakom slučaju se slažem da treba sačuvati ta naša stara jela od zaborava, kao i da treba obilaziti što više ovu našu lepu zemlju (što ja ne činim, naravno :-()
Dolina jorgovana - sinoć sam na televiziji čula da je to neko pomenuo, pa sam se setila te priče i glasno prokomentarisala - tako se mlada dočekuje! :-)

Marija said...

A bas mi je kolega inace iz Preseva - Albanac, pricao o ovoj piti kao necemu tradicionalnom kod njih. Naravno oni je peku na vatri pod sacem i to su ogromne tepsije. Pojima nisam imala da je ona zapravo rasprostranjena po raznim krajevima nase zemlje. Divna i topla prica :)

Anonymous said...

Hvala na ovoj divnoj reportaži, pravo sam uživala čitajući o tim divnim mestima. A filija je zaista posebno dobra!

Vesna Nesic said...

Sve kompletno fantastično!

Laka kuharica said...

Slike prirode su prekrasne! Zaista, svi jako malo posjećujemo skrivena, a divna mjesta. Što se pite tiče, izgleda i zvuči božanstveno. Rado bih je radila da postoji brži način, ali ne postoji, pa mogu samo guštati preko ekrana.

Anonymous said...

Kakva predivna priroda, kakve predivne fotografije. Nekad jako davno sam obisla Zicu i Studenicu, mislim da nam je to bila ekskurzija u sestom razredu. Filija izgleda sjajno. Bas tako, treba neke tradicionalne recepte sacuvati od zaborava.

Post a Comment