Integralni keksići sa svačim nečim...



Prvi dan pisanja...

Evo i mene u ovom krugu igre ajme, koliko nas je koju je pokrenula monsoon a ovomesečni domaćin je mamajac sa temom celovita zrna pšenice tj. integralno brašno .
Ne moram reći da mi se namirnica koja je izabrana sviđa jer je koristim jako često... tim pre imam utisak da mi je bilo teže odlučiti se za recept... Prvo sam mislila da napravim ove korpicetj. one su napravljene sa idejom da budu moja ulaznica ali jedne noći sve se promenilo :)
U pola noći sin me zove jer mu se piški... Odvedem ga do kupatila, obavimo mi sve to i obično bi se žmureći vratila u krevet i istog trena zaspala ali ovog puta kao za inat nisam mogla zaspati... I da sad ne palim tv krenula sam tako da razmišljam o svom receptu za ovaj krug igre i sve mi je delovalo suviše "obično"... tj. do pre godinu-dve meni bi integralno brašno bilo totalna egzotika jer ga uopšte nisam koristila ali zato poslednjih godinu dana... isprobano na mnogo raznoraznih načina...
Ali pšenične klice nikad nisam probala, ni pravila ... a razmišljala sam o njima... I tako se u pola noći rodila ideja da to bude nešto sa pšeničnim klicama i uz to da isprobam pečeno brašno. Ideja je bila da to bude neka slana grickalica...prosušim i sameljem klice, ispečem brašno, dodam putera, sira... razvaljam tanko...poput krekera...I... nekako sam onda i zaspala...
Sledećih dana malo sam gledala na netu šta i kako s tim klicama ide... nisam znala ni da li se koristi sve ili samo ono što izraste pa sam pitala ratatouille i držala sam se njenog recepta. Ipak plašila sam se da mi se sve ne ubuđa ili prosuši ili šta ja znam šta...
A onda sam dobila i jedno pisamce iz Australije i unutra kesicu kafe (monsoon veliko hvala jako sam se obradovala)... i onda sam se odlučila da to ipak budu slatki keksići...i da ih grickam uz tu šoljicu kafe...


Pa da ne dužim puno u uvodu jer ću se napričati "kasnije" evo moje ovomesečne petljancije...


Drugi dan pisanja...

Prvo malo o klicama...
Čitala sam na više mesta šta i kako i suštinu je ratatouille lepo opisala u svom receptu... Ja sam stavila manje od 2 prsta pšenice u teglu jer mi se učinilo da bi bilo puno...prelila sam sa malo vode i ostavila preko noći. Posle toga sam svako jutro i veče ispirala hladnom vodom, dobro bi ocedila vodu (da ne buđa) i položeno držala teglu tj. više onako nagnutu da eventualna voda može da ode napolje... I malo me smarala ta obaveza jer kad bi jedan termin propustila sve bi otišlo k vragu... A uz to sam htela i slikati svaku fazu i slike su užas božji ali ih ipak stavljam da vidite faze rasta...:)






Uz sve to dragi je stalno zapitkivao "a kako se to jede?", "a zašta je to dobro?", "a kada ćemo to da jedemo?"... I kada je konačno došao trenutak da probamo, onako "na suvo" jako mi se svidelo... dragi rek'o da liči na travu :) i samo čapka da ne uspevam da slikam (svidelo mu se)... a u suštini meni se sviđa slatkoća koja se oseti... Sve u svemu plan je bio da napravim i neku čorbicu sa pčenicom i klicama ali za to ću sada morati da gajim drugu turu (i recept stiže kasnije)... Ovu sam rasporedila na pleh i sušila u rerni nekih sat ipo na 80 stepeni i programu za sušenje tj. ventilator... Kada se fino osušilo i prohladilo samlela sam i dobila malo "čarobnog praha"...
Onda sam ispekla brašno ( po receptu merigold), smestila u teglu i... sve je bilo spremno da smućkam keksiće... ali to se dešava tek par dana kasnije... :)

Treći dan pisanja...

Prvo malo da vam se iskukam u uvodu a onda KONAČNO da napišem i recept... :)
Već znate da mi je skoro crko disk na ovom kompjuteru i da sam ga morala menjati... e pre neki dan sam utvrdila i da mi je kuhinjska vagica otkazala poslušnost iako je nova i šta sad... kako napraviti keksiće bez vage... I onda jednom kišnog i tmurnog dana tamak dovela decu iz škole, jeli i htela da im spakujem užinu za naredni dan kad vidim da nigde nema sinovljenov ranca... Znak pitanja iznad glave... A pošto sam nosila slatkicin ranac, kesu sa blokom, dva kisobrana, svoju torbu i jednu kesu... e sad ranac manje-više ko će znati dali je tu ili ne, a i sinu je tada oteklo oko (jer je alergičan na kikiriki a njegov najbolji drugar tu taj dan jeo smoki koju ima kikiriki) pa sam samo mislila da što pre stignemo kući i dam mu da pije kalcijum... I šta ću uzmem ja tu vagu lepo (jer je prodavnica gde je kupljena relativno blizu vrtiću) i... prvo do vrtića gde ranac jadan čami i čeka me a onda da zamenim vagu... I gle čuda posle 10 minuta uspela sam da im objasnim šta ne valja i dobila novu vagicu... E super sad je i to bilo rešeno...
Ali ne može kod mene sve biti kako treba pa su sad kola otkazala dužnost... i više mi se vrištalo na sav glas... I danas prvo, po kiši opet, išla sam da kupujem razvodnu ruku, kapu, svećice, kablove i da sve to menjam... Znam pitate se gde je tu moj dragi... ma mi sve radimo zajedno jer se u kola razume kao i ja a i toliko ga interesuju (čitaj... NE INTERESUJE NAS NI NAJMANJE)... I onda skidanje i menjanje svega toga... smrzla sam se... ruke crne od ulja i svega... a kola ne pale i dalje... sad je i akumulator prazan i evo ga puni se...
Znači tako smrznuta stižem kući, oprala sam ruke i istog trena uzela da pravim ove keksiće jer mi je to tako smirujuće i opuštajuće i... ne moram vam reći da nisu stigli ni da se ohlade a kamoli nešto više...
I da zaista završim ovaj maratonski post i napišem recept...

RECEPT



Potrebno je:

175 g pečenog brašna (pola integralno pola obično)
25 g mlevenih pšeničnih klica
1 kesica burbon vanilin šećera
malo praška za pecivo
malo sode bikarbone
prstohvat soli

100 g putera
80 g smeđeg šećera
2 jaja

100 g oraha
100 g bele čokolade



Način pripreme:

U činiju za mešanje stavila sam pečeno brašno, klice, vanilin šećer, prašak za pecivo, sodu bikarbonu i malo soli... sve dobro izmešala...
U drugoj činiji sam mikserom mutila puter, pa dodala smeđi šećer (prethodno sam ga samlela u električnom mikseru da bude kao prah jer su kristali bili baš-baš veliki) a kada se to sve lepo umutilo jaja... Kada se sad to sve umutilo dodala sam mešavinu brašna... Isključila sam mikser i sada dodala grubo mlevene orahe (mlela sam ih u eletričnoj seckalici pa nisu skroz onako fini već malo grublji ali ne sad da su baš komadi)... opet izmešala i na kraju dodala seckanu čokoladu (svaku kockicu isekla sam na 6 delova).



Među rukama sam valjala male kuglice pa ih spljoštila i ređala u pleh na papir za pečenje... Ako krene masa da vam se lepi za ruke pokvasite ih...
Pekla sam ih 11 minuta na 180 stepeni... malo prohladila, slikala, skuvala kafu a onda zaboravila na sve muke ovog sveta sela u svoju foteljicu i uživala... i monsoon mislila sam na tebi i poželela da si sada ovde i da je pijemo zajedno...






Eto ko je izdržao i sve ovo isčitao svaka mu čast... i nadam se da vas nisam udavila ;)...

P.S. Ovi keksići su osvojili prvo mesto u ovom krugu igre...

15 comments:

Gaga said...

Evo ja sam izdržala i ništa mi ne fali :)
Nekada sam kao devojka pisala dnevnik, i ja i moja najbolja drugarica smo imale običaj da čitamo jedna drugoj... ovo me sad podsetilo na to.
Kao vođenje jednog dnevnika..divno!!
Iskreno, ja ne bih imala živaca za ovo,kupila bih klice u bio špajzu :) tebi svaka čast. Kolačić baš izgleda slatko... i sad mi se pije kafa, odoh da stavim sebi jednu.

Marija said...

E stvarno si genije! I sama sam probala par puta da pravim klice i svaki put bi mi se ubudjale :) Tako da za to svaka cast! A za brasno, tek tu ne znam kako da opisem koliko sam odusevljena :) Dakle, od samog sejanja psenice, preko susenja, mlevenja, pa mesenja, FENOMENALNO!!!

nlo said...

e pa draga moja svaka ti čast išla si težim putem ali vjerujem nakraju i slađim:))

maslinka said...

Drage moje za mene ovo nije bio tezi nacin vec jedini jer nisam nigde vidjala psenicne klice ni sirove a ni suve za kupiti tako da...a i domace je ipak domace ;)... i evo sad mi raste druga tura psenice i probam s lanom... ma pas sam se "primila" na to...

Vali said...

Svaka ti čast na strpljenju i upornosti! :)

Marigold said...

Svaka ti čast i ja kažem, i baš mi je drago da si isprobala pečeno brašno :o)...keksići izgledaju prefino i prezdravo..kad sam tek vidjela slike sam pomislila da se radi o slanim keksićima sa sirom..:DD

SweetSensation said...

nisi nas izdavila, dapače :) bilo je baš zanimljivo čitati...jednostavno ima takvih dana kad ništa ne ide od ruke :) pšenične (ni bilo koje klice) nisam nikad probala ali vjerujem da se super uklapaju u ove keksiće...ideja je odlična, kakesići divni i fotke super! :)

gastrodiva said...

Kad nešto čitaš što je zanimljivo, onda ti je žao kad dođe kraj. Klice često radim, ali čini mi se da još ćešće mi probadnu, zaboravim na njih i onda završe u kanti. Ove tvoje su super.

mamajac said...

Ovo je kao avanturisticki roman! Iscitala sam sve pazljivo, i - BRAVO! Pa trebalo je sve ove pripremne faze izdrzati, i uz sve propratne nepogode stici do svojih kaksica. Svaka cast na strpljenju, zaista.

Klice nisam nikad pravila (gajila?) i sada si me jako motivisala da probam! Hvala :)

cuisine by monsoon said...

post sam procitala dva puta jer mi je bio tako zanimljiv i opustajuci.
u nekim situacijama vidjela sam sebe (pogotovo ona s torbama i kisobranom pa kad stignes kuci skuzis da si nesto negdje ostavio)...:lol
svaka ti cast na upornosti s tim klicama.:)))
kolacici izgledaju primamljivo i rado bih jedan uz salicu kave s tobom. obecam kad iduci put stignemo u europu svih cu vas posjetiti i popiti toliko kave da necu danima moci spavati.:)))))

Vera said...

Zaista genijalan recept,koji prati fenomenalne slike-fotke.
Klice su super i moram probati!

zdravi recepti said...

dakle svaka pohvala za ovaj recept, kao i ceo blog! moram te klice da probam sam da gajim, al kad pomislim, samo mi jos to fali, s obzirom koliko se motam po kuhinji:)))))

Andrea said...

He, he i ja sam izdržala do kraja posta. ;)
Nisam imala pojam da sam svake godine kad posadim božićnu pšenicu na pola puta da napravim klice. A baš se uvijek divim kak mi pšenice prvo lijepo proklijaju. :)))
Keksići s klicamam i ovim ostalim sastojcima moraju biti odlični! :)

mamajac said...

Danas doruckujem psenicne klice :) Motivisana tvojim postom odmah sam se dala u proizvodnju i super su. Iznenadjena sam koliko je klica, tj. sama travcica, slatkog ukusa, bas mi se dopada! Nisam slikala, mozda stignem iduci put.

maslinka said...

mamajac: :) baš mi je drago da su ti se svidele... :))

Post a Comment